Kopaonik

Kopaonik smestaj.

Turistički centar Kopaonik

KOPAONIK IZ NEKOG DRUGOG UGLA 2. DEO

kopaonik trka

-

Ovo je priča o Kopaoniku koju ćemo pokušati da vam prepričamo sa malo drugačije tačke gledišta.
Vi svi verovatno već znate da je Kopaonik jedna od naših najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji, a što se tiče zimskog turizma možda i u regionu. Takođe ste pretpostavljamo upoznati i sa sve većeom ponudom smeštajnih kapaciteta, kako u samom centru Kopaonika, tako i u tzv.“Vikend naselju“ u pravcu prema Rudnici i Raški, a i u podkopaoničkom naselju „Brzeće“ u pravcu Brusa. Isto smo ubeđeni da naročito skijaši koji dolaze na Kopaonik znaju da prepoznaju i kvalitet koji se odnosi na raznovrsnu strukturu ponude „Skijališta Srbije - Kopaonik“, preko 39 ski-staza, 24 ski-puta(veznih staza), 24 instalacije, 3 poligona za deciu i početnike, 3 staze za noćno leto, a u svemu tome širi se i ostala ponuda preko novih restorana, restorana na samim ski stazama, preko kafića, prodavnica, ski- servisa za rentiranje ski-opreme, noćnog života u samom centru. Možda smo nešto i izostavili, nenamerno, ali naša tema nije Kopaonik u zimskom periodu, naša tema je ponuda Kopaonika u nekim u nekim drugim periodima,(PROLEĆE, LETO I JESEN) i šta nam ova lepotica od planine nudi, a verujte ima za svakoga po nešto iz široke lepeze svoje ponude.

Pre svega trba da znate da je Kopaonik planina sa mnogo naziva ili imena. Ako kažete „Kopalnik“ ili „Kopanik“ ili Kopaonik, bilo kako da ga nazovete nećete napraviti grešku. Kopaonik je od davnina poznat po bogastvu ruda pa su ga zbog toga i nazivali raznim imenima u zavisnosti od perioda i onih koji su vršli eksploataciju same rude. Eksploatacija rude na Kopaoniku počela je (kako se navodi u mnogim literaturama) od II veka Nove ere, od Rimljana, preko Sasa i Turaka, pa na dalje. Tako da u tim literaturama možete naći i nazive za Kopaonik kao što su „Montanja del arđento“(Italija), ili „Gimiš dag“(Turska), što bi u prevodu značilo „Srebrna planiana“. Pored već poznatih ruda metala cinka, gvožđa i olova, Kopaonik u sebi sadrži i retke metale, srebro i zlato, kao i retke minerale poput azbesta, volastonita, florita i dr. Postoji priča, da student na Rudarsko-geološkom fakultetu, ako mu profesor postavi pitanje „Gde se nalazi neka ruda, odgovori da se nalazi na Kopaoniku“ ne može da pogreši i da zbog takvog odgovora padne na ispitu. Jedan od novijih naziva za Kopaonik su takođe i „Sunčana planina“ ili „Planina Sunca“, zbog svojih oko 200 sunčanih dana, a samo juli i avgust imaju oko 240 sunčanih sati. Ali i pored svega toga nema meseca u kome nije padao sneg, pa zato važi nepisano pravilo za Kopaonik „Leti ponesite zimsku jaknu, a zimi kako hoćete“.

Kopaonik se nalazi između reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Jošanice i Kozničke reke na severu dok je istočna strana omeđena dolinom reke Rasine i Toplice.Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani, Duboka i Brzećka reka na istočnoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani. I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaoničkom vodenom arterijom, utiču na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta i obeležavaju Kopaonik. Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka , građa sa stenama različitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci). Današnje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja. Za Kopaonik možemo još da kažemo da je okružen „Kraljevskim putevima i gradovima“ u zavisnosti iz kog pravca dolazite: gradovi Maglič, Ras, Koznik, Brvenik i Zvečan po kojima su i smeštajni kapaciteti u centru Kopaonika –„Konaci“ dobili nazive, kao i crkve i manastiri iz perioda od XII do XV veka: Žiča, Studenica, Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, Sopoćani, Petrova crkva, Đurđevi Stupovi itd.Kopaonik je trakođe okružen banjama, kao što su: Jošanička banja(t° 78°C), Lukovska banja(t°36°-56°C), Kuršumlijska Banja (t°36°-56°C), čije vode imaju izuzetna svojstva.

Kao što je Kopaonik imao svoj razvojni put, tako će i ova priča imati svoj nastavak.
U nastavku slede priče o razvojnom putu Kopaonika, preko rudarstva, poljoprivrede do turizma i zaštićene zone i nacionalnog parka Kopaonik. Uz put naći će se i priče iz kraja, sa Kopaonika, o ljudima, događajima, lokalitetima, zaštićenim područjima, kao i o nekim legendama. Naša je želja da vam približimo ovu lepoticu od planine kakav možda niste imali priliku da upoznate, a imate i želju i volju, što preko naših „kazivanja“, kako bi rekli strarine sa Kopanika u svojim „besedama“-pričama, što u stvarnosti.Ako smo barem malo zagolicali vašu pažnju nadamo se da će te nas pratiti i biti sa nama i uz nas.





  • PODELI