Kopaonik

Kopaonik smestaj.

Turistički centar Kopaonik

KOPAONIK IZ NEKOG DRUGOG UGLA 2. DEO

kopaonik trka

-

Poštovani prijatelji, evo nas ponovo. Ako ste sa nama to znači da smo na dobrom putu i da smo uspeli da izaberemo nešto zanimljivo i da zaintrigiramo vašu pažnju. A kao što je rekao rimski filozof Seneka, „Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima“, tako i nama nije namera da vam sve apsolutno prenesemo gde bi tekst bio suvoparan, a vama ne bi ostavili mogućnost i želju da i vi otkrijete nešto sami.

Već smo rekli da su ovim prostorima jezdili razni osvajači, kraljevi, carevi, a što uzrokuje i preplitanje raznih kultura u istorijskom razvoju Kopaonika i okoline. I svi su oni ostavljali za sobom deo svoje kulture koja se ogleda u raznim građevinam, spomenicima ili nekim drugim oblicima u zavisnosti šta je u tom periodu bilo aktuelno ili pogodno za eksploataciju planinskog masiva sa širom okolinom.

Najveći planinski masiv Srbije pruža se od severozapada ka jugoistoku u dužini od oko 82 km, i širini od oko 40 do 63 km, a sam masiv zauzima površinu od 2.758 km². Njegovo stanovništvo bavilo se pored poljoprivrede, ratarstva i stočarstva, u velikoj meri rudarstvom, kao jednom od najrasprostranjenih grana na ovom podneblju zbog samog svog velikog rudnog bogatsva. Takođe je i šumarsvo bilo veoma aktuelno tako da su neki predeli Kopaonika zbog neplanske seče šume potpuno devastirani i same goleti stoje kao spomenici takve eksploatacije Kopaonika. Kako je sam naziv planine proizašao iz rudarske delatnosti u nekim literaturama može se naći da rudarstvo na ovom planinskom masivu neprekidno traje od prvih neolitskih naselja, pa preko Dardanaca, starih Grka, Rimljana, Vizantinaca, Sasa, Srba, Turaka, kao i do današnjeg vremena. Na sve to nas upućuju sami nazivi naselja, reka, potoka, planinskih visova, puteva i predmeta, od kojih su mnogi nazivi pali u zaborav, ali su najviše sačuvani po srpskim naseljima na samoj planini. Moramo da istaknemo da je sama nadmorska visina ove oblasti diktirala i delatnost kojom se bavilo stanovništvo. U nižim predelima bila je zastupljena poljoprivreda, ratarstvo i voćarsvo, a u višim predelima i stočarsvo koje je zbog vremenskih prilika (period zime) bilo ograničeno na vremenski termin od kraja aprila, početak maja pa sve do septembra-oktobra. Stočarska sezona na Kopaoniku bila je uslovljena vremenskim prilikama, početak, u zavisnosti kada dođe vreme otapnja snega i počne nagla vegetacija na Kopaoniku i završetak sa prvim snežnim padavinama. Tako da i sada na samom Kopaoniku postoje ostaci tzv. „Bačija“ ili naziv nekih predela po bačijama od podkopaoničkih sela ili meštana (Rvatske , Kaznovske itd „Bačije“). One su se koristile kako za smeštaj i odmor-konačište čobana, tako i za spravljanje i lagerovanje mlečnih proizvoda koji bi se ili perodično ili na kraju sezone za ispašu stoke na Kopaoniku, prenosili u niže predele. Nikako nebi smeli da zaboravimo ni granu trgovine, jer su drumovima kopaonikčke oblasti prolazili trgovci iz Dubrovnika, Carigrada, Soluna i dr. balkanskih gradova. A da bi oni prolazili morali su da postoje i putevi tada tzv. karavanski putevi od kojih su i sada neki u funkciji. Poznati su bili putevi: „Rimski put“ (od Zvečana-Galiča-Brvenika-Magliča do Janoka), „Kraljevski put“ (od Galiča do Žiče i tu su postojala 2 kraka puta, jedan od Gadca preko Jošaničke Banje do Žiče, drugi od Vučitrna, Trepče, preko Kopaonika do Sočanice - Pavlice), „Dubrovački put“ (od Dubrovnika-Trebinja-Foče-Pljevlja-Prijepolja-Sjenice do N.Pazara, stim da se jedan krak odvajao preko Bukovika i Kipaonika i izlazio na Toplički put), „Rudarski(Avramov) put“( Vučitrna preko Livađa do Nove Pavlise), „Ibarski put“ , novijeg datuma, Kraljevo – Raška (završen 1886.g.). Međutim, najvažnije saobraćajnice koje su dale doprinos razvoju Kopaonika kao turističke destinacije (naročito kao ski-centra) su železnička pruga Kraljevo-Raška koja je počela sa radom 1931.g. kao i asvaltiranje puta Jošanička Banja- Ravni Kopaonik- Brus. Sve ovo su preduslovi, kao i predpostavke, naročito putevi za osnivanje naselja. A sada sa izgradnjom autoputevai modernih magistrala ova planina je približena gostima iz svih krajeva.

Veoma je važno još navesti da je na podkopaoničkom širem području smeštan čitav niz kulturno-istorijskih spomenika iz perioda od XII do XV veka- manastiri i crkve, Žiča, Studenica, Gradac, Velika i Mala Pavlica, Končul, Sopaoćani, Petrova crkva, Đurđevi. A već smo u prvom delu naveli da je kompletan

Kopaonik okružen je minerlnim izvorima i banjama, što u bližoj,a što u široj okolini. Preteče turzima na samom Kopaoniku mogu se smatrati seoski sabori i crkvene svetkovine koje su se od davnina održavali i okupljali stanovništvo iz šire okoline podkopaonikčke oblasti.

Ne sme se zaboraviti ni 1981.g. kada Skupština Srbije deo Kopaonika proglašava Nacionalnim parkom Kopaonik, a iste godine Međunarodna skijaška federacija, planini Kopaonik dodeljuje status međunarodno skijaškog centra. Kako tada tako i sada, dosta se prepliću nadležnosti i potrebe razvoja turističkog centra Kopaonik i Nacionalnog parka Kopaonik, tako da samo zajedničkim radom i usaglašavanjem pokušali i još uvek pokušavaju da iznađu rešenja. Ali, kako narod kaže „Svako vreme nosi svoje breme“, restrukturinjem firme „Geneks Kopaonik“ i privatizacijom smeštajog dela, a stvaranjem nove firme „Skijalište Srbije“ u kojoj se nalazi i „Skijalište Kopaonik“, koje vrši dodatna ulaganja u infrastrukturu samog skijališta, ski-staza i žičara, kao i dodatne ponude Kopaonika kako zimskim, takođe i letnjim asortimanom ponude. Isto tako i Nacionalni park Kopaonik koji ima prevashodni cilj da sačuva i unapredi prirodne istvorene vrednosti i da ostane područje raznovi istaknutih prirodnih odluka od nacionalnog značaja u kome će se komplementarno razvijati turistički i zdrastveno-rekreativni sadržaji u okvirima održivog razvoja, a koji ne smeju ugroziti te vrednosti i status Nacionalnog parka. A sve zbog dugoročnih ciljeva, buduće odluke i delanosti moraju biti usklađenei samom vizijom razvoja. Zakonom o zaštiti prirode štiti se područje parka u celini, s tim što se posebnim odlukama utvrđeni režimi zaštite I, II i III stepena. Jedino tako može donekle da se uklope dve bitne stvari i to: dalkji razvoj turizma na Kopaoniku i opstanak Nasionalnog parka Kopaonik. Tako je Nacionalni park Kopaonik našao sebe kao zaštitnika prirode, ali i kao deo turističke ponude koju će mo prezentirati u sledećem nastavku, kao i još mnogo drugih stvari vezanih za Kopaonik.





  • PODELI