Kopaonik

Kopaonik smestaj.

Turistički centar Kopaonik

KOPAONIK IZ NEKOG DRUGOG UGLA 5. DEO

kopaonik trka

-

„Kada oči sve to sagledaju, onda duša oseća potrebu da se divi nečemu neznanom, nečemu beskrajnom, nečemu što srce umije da oseća, a jezik ne imije da iskaže...“, reči su Milana Milićevića, književnika, istoričara, etnolog...koji je posmatrajući sa Kopaonika širok videokrug oko sebe, izgovorio izreku koja se i dandanas ponavlja.

Dragi naši, dve stvari su sigurne ako baš izaberete da posetite ovu planinmu, i to: Prvo, sve ovo što smo vam do sada preneli i što još nameravamo da pokušamo da vam prenesemo, sigurno nećete moći ni da vidite, ni da doživite od jednog pokušaja; i Drugo, da će te poželeti ponovo da dođete na Kopaonik, leti, to je sigurno.

Ako rešite da sav svoj boravak provedete na samom Kopaoniku, imaćete veliku nedoumicu šta sve obići ili šta odabrati od sportsko-rekreativnih sadržaja (koje smo u prethodnom tekstu objavili), a prosto je nemoguće da se sve postigne tokom jednog letovanja na planini. Da bi utisak bio delimično kopletan naš predlog je da izdvojite vreme i da probate od svega po nešto, tj. da uklopite sportsko-rekreativne sadržaje, pešačke ture sa stručnim vodičem iz NP Kopaonik (kombinovati obilazak prirodnih rezervata, spomenika i izletišta) i barem jedan celodnevni izlet u predele podkopaoničkih oblasti,(obilazak kulturno-istorijskih spomenika, crkava i manastira ili nešto drugo iz široke lešpeze ponude). Nikako ne smete da propustite i da ne probate neke od Kopaoničkih specijaliteta ili Kopaoničkih svežih plodova, koje možete i sami ubrati tokom pešačkih tura. Takođe, prilikom dolaska na Kopaonik ili povratka sa Kopaonika, ako već niste obišli tokom vašeg boravka na planini, najbolje je da planirate predah – pauzu u putovanju napravite u nekim od banja u podkopaoničkim oblastima. (a o banjama tek slede prilozi).

Inače, Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci). Današnje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja.

Od prirodnih spomenika kojim se odlikuje Kopaonik izdvajamo(od kojih se većina može obići) sledeće:

Geomorfološki spomenici - kamene granitne figure: Lisičja stena, Pajin grob, Suvi vrh, Jankov breg, Babin grob, Visoki deo, Karaman-Vučak

Geomorfološki spomenici - tragovi pleistocenske glacijacije: Cirk Krčmar, Cirk Siroki do, Cirk V. Gobelja.

Geološki spomenici Velika stena, Velika Siljača, Jelica, Žljeb, Gvozdac, Oštri krš.

Kopaonik nije izvorište velikih reka zbog relativno malih godišnjih padavina ali zato postoji gusta mreža malih površinskih tokova koji potiču od brojnih izvora sa cele površine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode.

Hidrološki spomenici - izvori i vrela: Vrelo Duboko, "Gejzir" Gvozdac, Izvor Marina voda, Izvor Krčmar, "Jelovarnik", Vodopad Barska reka, Semeteško jezero.

Hidrološki spomenici - strogo zaštićeni vodotoci slivova: Samokovska reka, Gobeljska reka, Barska reka, Brzećka reka, Duboka reka.
Prirodni rezervati u sastavu NP Koaonik su sledeći (od kojih se takođe većina nalazi u ponudi):
- Kozje Stene, Vučak, Mrkonja, Jankove bare, Metođe, Jelak, Suvo Rudište, Duboka, Jelovarnik, Bele stene.

Na području Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najveće je Semeteško jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semeteš ispod visa Orlovac. Semeteško jezero je kružnog oblika, prečnika 60m.

Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zaslužni su za to što je jezeru praktično nemoguće izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i široki da praktično predstavljaju deo jezera. Prosečna temperatura vode je 10°C, dok u julu i avgustu dostiže i 20°C. Na jezeru su se formirala tzv. „ploveća ostrva“ na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se kreću po jezeru, što predstavlja atrakciju poseticima jezera (vožnja po jezeru). U podnožju Kopaonika, jugozapadno od Jošaničke Banje nalaze se još dva urvinska jezera: Gornje (Dugačko) i Donje (Malo) jezero.

Od hidrotehničkih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovića jaz, koji je Dragoljub Mijatović iz sela Žutice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) dužine 18 km.(vrlo interesantna trasa kanala). „Gejzir“ hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeoloških istraživanja, stub je vode visine oko 5 metara.

Od graditeljskih vrednosti na Kopaoniku izdvajamo:

- Mijativića Jaz,
- Pančićev mauzolej,
- Nebeske stolice.

Predele Kopaonika su obilazili i istraživali mnogi naučnici, botaničari, etnolozi, prirodnjaci, hroničari, istoričari, putopisci i dr... i svi oni su iznosili svoje impresije o „Srebrnoj, Zlatnoj, Sunčanoj planini“ ili o „Kopalniku“, „Kopaniku“, Kopaoniku. Ali, bilo pod kojim imenom da su vršili istraživanja svi su oni otkrivali nešto novo. Bilo da se radi o neotkrivenim predelima, istorijatu( preko ostacima građevina, korišćenom alatu, starim topionicama-otkriveno oko 180 topionica, i rudnim oknima),ostacima „bačija“, i straim nazivima, praktično su se nadovezivali jedan na drugog. Jedan od primera je da je za poslednjih 100 godina od kada se vode prva istraživanja faune na ovoj planini, otkriveno 56 novih vrsta ptica koje imaju stanište na Kopaoniku, tj. od 92 vrste koje su prevashodno otkrivene i evindetirane, sada se broj popeo na 148 vrsta. A što se tiče flore na Kopaoniku možemo vam preneti da je do sada evidentirano 219 vrsta gljiva i 825 vrsta i podvrsta biljaka. Uz put da vam kažemo da pojedine vrste, kako biljaka tako i ptica možete naći samo na Kopaoniku ili se vode kao prirodne retkosti. Takođe je i životnjski svet (u zadnjih 100 godina), od istraživanja Josifa Pančića doživeo promene. Na žalost u ovom slučaju mnoge životnjske vrste su nestale, a jednom delu se smanjila brojnost tako da su sada pod prirodnim retkostima (pod zaštitom).

Ali o svemu što smo naveli u našim pisanijama, s namerom smo ostavili prostora da vam stručni vodiči NP Kopaonik prenesu dodatne informacije. Jedino tako, direktno na licu mesta možete da doživite dodatne impresije, kao i kompletan i komplementaran utisak o ovoj lepotici od planine.

I ovo nije kraj našem izveštavanju, takoda sledi nastavak.

Vaš i samo Vaš TC Kopaonik





  • PODELI