Kopaonik

Kopaonik smestaj.

Turistički centar Kopaonik

KOPAONIK IZ NEKOG DRUGOG UGLA 6. DEO

kopaonik trka

-

Dragi naši prijatelji, kao što vama predviđamo da ako jednom posetite Kopaonik leti, nećete prestati da mu se ponovo vraćate. Tako i mi pokušavamo sa našom pričom da se spustimo u podnožje ove planine, da vam predočimo destinacije za obilazak, izlete, ili pak boravak i odmor(banje, jezera, reke, vodopade, gejzire, crkve, manastire i dr.predele), ali svaki nastavak našeg pisanja vezan je i neminovno nas vraća na početak, na Kopaonik.

Pisali smo već da se pored razvoja samog centra, Ravnog Kopaonika, sve više se razvoj, izgradnja objekata i turistička ponuda kreće u dva pravca, i to: 1. Od Kopaonika prema Rudnici i Raški, tzv. Vikend Naselje, gde su pored privatnih vikendica, kuća za odmor i vila, napravljeni i veoma ozbiljni koplesksi hotela i apartmanskih naselja, i 2. od Kopaonika prema Brusu, tačnije u Brzeću, odakle je planirana i izgradnja gondile. Trasa buduće gondole će biti identična sadašnjoj trasi žičara Bela Reka 1 i 2, osim što je izlazna stanica na vrhu Mali karaman. Na ovoj trasi biće i dve međustanice. Prva će se nalaziti na mestu Kamarište (spoj Bele reke 1 i 2 i Struge), a druga na sadašnjoj izlaznoj stanici Bela reke 2. Takođe, plan je da se uporedo sa izgradnjom nove gondole proseče još jedna staza dužine 950 metara. Ova staza će biti trasirana paralelno sa postojećom stazom Bela reka 2 ali sa druge strane gondole. U samom centru Kopaonika izgrađena je višeetažna garaža za putnička vozila sa 309 parking mesta (pranje auta, punjač za elektro vozila) koja će u zimskoj sezoni obezbediti bolje funkcionisanje turističkog centra, kao i bolje uslove i komfor za skijaše. Isto tako za letnju sezonu u avgustu 2018.g. puštena je u rad letnja ski staza na Kopaoniku koja je do sada u regionu prva i jedina staza sa veštačkom podlogom za skijanje. Ova staza duga oko 900 metara, tako da skijaši i borderi ne moraju da čekaju zimu i sneg, ali i svi ostali gosti Kopaonika, ljubitelji letnjih sadržaja mogu da isprobaju i skijanje u toku leta. A uporedo sa dodatnim sadržajima na Kopaoniku se nastavlja izgradnja sve više luksuznijh hotela, restorana, aparthotela i vila. Iz svega ovog što smo vam do sada opisali, ali verujte to je samo jedan sažeti deo, nameće se samo jedno veoma bitno pitanje; Šta Kopaonik kao planina i zimski centar i Kopaonik kao nacionalni park gubi, a šta dobija?? Da li Kopaonik gubi plansku dušu i postaje jedna urbana sredina ili se samo sa dodatnim sadržajima prilagođava potražnja gostiju. To pitanje ostavljamo posetiocima i gostima i letnje i zimske sezone da procene sami, i da iznesu svoje utiske. Ali jedno je sigurno što želimo da vam prenesemo, a to je da je Kopaonik izgubio jednu, jedinstvenu etno ponudu, jednu Kopaoničku priču za sebe, koja se zove „Etno Kuća SURI“. Mnogi pokušavaju da prilagode etno restorane, kopiraju, ali to je možemo vam reći nemoguće. Jer kako je nekada govorio vlasnik etno restorana „SURI“, Hadži Radomir Veličković, zvani Rade-„Suri“(Suri – Vuk), vitezom vina, hakijom grešnim i majstorom gostoljublja sa kojim je uvek dobro provedeno vreme „SURI NIJE JEDAN ON JE JEDINI“. Priču i legendi o „Suriju“, sada vam neće ispričati, vodiči, hotelijeri, restorateri, kafedžije i ostali, jedino stariji posetioci Kopaonika i restorana „SURI“.

Naime, etno restoran „Suri“, nalazio se nekad između početka staze Karaman Greben i sadašnjeg resrorana „Buongiorno“, u lepo osmišljenom etno ambijentu, u čijem ognjištu je gorela vatra 3664 dana, koliko je restoran radio, a vatra prestala da gori. Ali ni tada nije ugašena, već je iz ognjišta preneta u kandilo, a zatim u Beograd, da bi nastavila da utopljava ovu kuću – etno priču – bajku – zvanu „SURI“. A šta je poenta vatre kako je pričao „Rade-Suri“, „Oganj(vatra) hrani TRADICIJU, tradicija gaji VINO, vino rađa LJUBAV, a ljubav stvara neizmerno poštovanje prema VATRI, koja na ognjištu ne da da utrne TRADICIJA“. Igrom reči „Rade-Suri“, je stvarao bajku na Kopaoniku, i kako je još govorio u centru sveta, gde su gosti dočekivani i ispraćani sa zvonima, i gde su mogli da kroz „Surijevo“ kazivanje o istoriji o predelima i kulinarskim specijalitetima ovog kraja dožive bajku. Ista ta igra reči prepliće se i u meniju 192 lela i pića koja se prepričavaju kroz 192 priče, a kao dodatak tu su i sedam vrsta hleba. Jela su iz XII veka pa sve do prvih godina posle II Svetskog rata. „Biti gostoljub kao što je Suri, to znači celom poslu darovati ljubav, a ljude koji koriste usluge u našoj kući moramo smatrati kao dar Božiji “, kako kaže Rade „Suri“. Takav etno restoran, kuća „SURI“ bila je tzv. priča o Srbiji, na Kopaniku, centru Sveta, kako je govorio Rade Suri, jer je ishrana deo kulture jednog naroda, a on i njegovi saradnici (Peharnici, Čuvari ognja, Raduše i Redari, bili su nazivi za osoblje i znalo se ko je za šta zadužen)pričaju priče o njenim gastronomijama i svemu što Srbija ima da pokaže. I ne postoji gost koji je bio jednom, a da nije došao ponovo, a to ponovo je nagrada. U našoj kući gost se ne pita sta zeli da jede, ali svakog se gosta pita da li nesto ne jede od rodjenja ili mu je mozda zabranjeno iz zdravstvenih razloga. Kada odgovore na ta dva pitanja, Peharnici nastupaju na scenu i iznose sve po redu, od hladnih predjela, pa preko toplih predjela i glavnog jela, kao i na kraju poslastice. A uz sve to služi se(nude i predlažu) razaličite vrste domaćih žestokih pića, vina i sokova. Od 192 vrste jela i pića, navest će mo samo deo iz menija etno kuće „SURI“ , gde je svaki naziv prožet sa igrom reči, a ima i svoju priču i istoriju, i to: kopanička mlada gruda, sirevi za odrasle, jutrošnji kajmak sa Karlice, meso sušeno u jelaku, makaruxine čorbe, mozak na pametan način, momački boščaluk (svadbeni dar u srpskom jeziku, i sadrzi sve ono sto bi devojka momku dala da covek postane), Devojacke pečurke, Vrganji na čobanski nacin, udovička pečenica, prebranac srpski kavijar ili župska vešalica, jagnjetina sa Kopaonika, Jaretina sa planine Radan, piletina gajena na livadi, svinjetina gajena u hrastovoj šumi. Poslastice: Slavsko žito, Prevrtače (za one koji su zaboravili, to je stari srpski naziv za palačinke),šumsko voće i najelegantniji kolač, čaršijska pita, a moramo naglasiti da je „Suri“ bio i priznat i poznat kao proizvođač jedne čudne poslastice koja se zove „Kozničko krajevče“,(i kako ga opisivao Rade „Suri“, „simbioza jedanaest vrsta kopaoničkog i užičkog voća koje je čuvano u medu, spravljeno po receptu svetog Save, straom osam vekova). A u Karti pića ? "SURI" Vam nudi, Istinu od gospođjine jagode, Istinu od kopaoničke ribizle, kopaoničke borovnice, Istinu od staračke šljive, Istinu od župskog grozđa, ili staračku i kaluđersku rakiju, ili vina Petrova sreća, Divlja ružicai Prokop, Vino za mušku decu, Zlatna Savina Tamjanika ili vino Lepa nesreća itd.. itd...

Ova priča, pretvorena i u legendu „Kopaničkog gostoljublja“, priča o etno kući „SURI“, priča o Hadži Radomiru Veličkoviću, zvanom Rade-Suri (suri je na Kopaoniku naziv za vuka), vitezom vina, hakijom grešnim i majstorom gostoljublja, trajala je tačno 3664 dana. Isto toliko dana su u etno kući“SURI“ prepričavane priče o istoriji, kulinarsvu, kulturi, gostoljublju, životu i još mnogo čemu drugom uz vatru sa ognjišta. I kada se opraštao od Kopaonika, centra Sveta, kada je vatru sa ognjišta prebacio u kandilo i poneo sa sobom da nastavi svoju priču, i tada se se oprostio sa Kopaonikom kao vitez. „ Ja sam u velikom časnom postu. Nemam prava da se ljutim i govorim o mojim neprijateljima. Ipak, mislim da su oni moji veliki dobrotvori i ja opraštam sve što su mi učinili. Nisam siguran da će im Kopanik oprostiti. Ostavili su Kopanik bez prave etnopriče po kojoj se on prepoznavao. Imali smo neke rituale koje nećemo moći da radimo u Beogradu ili na nekom drugom mestu".

A mnogi gosti, Kopaoonika i etno kuće „SURI“, su poslali još jednu poruku za njegove kako ih je on na kraju nazvao „dobrotvorima“ „OPROSTI IM SURI NE ZNAJU ŠTA RADE“.

U ovoj priči sa Kopaonika smo pokušali da vam prenesemo utiske o jednoj legendi i turističkoj ponudi , koja je nestala sa planine, a za kojom žale svi koji su barem jednom dočekani i ispraćeni sa zvonima iz ovog planinskog kutka. Ovu ne, a sve druge legende, priče, istoriju o nazivima predela reka, voda, jezera slapova, gejzira itd. ostavljamo da vam u nekim od izleta ili pešačkih tura na Kopaoniku prenesu turistički vodiči, ili vodiči NP Kopaonik.

U ovoj priči sa Kopaonika smo pokušali da vam prenesemo utiske o jednoj legendi i turističkoj ponudi , koja je nestala sa planine, a za kojom žale svi koji su barem jednom dočekani i ispraćeni sa zvonima iz ovog planinskog kutka. Ovu ne, a sve druge legende, priče, istoriju o nazivima predela reka, voda, jezera slapova, gejzira itd. ostavljamo da vam u nekim od izleta ili pešačkih tura na Kopaoniku prenesu turistički vodiči, ili vodiči NP Kopaonik.

Samo Vaš,
TC Kopaonik





  • PODELI